Kad vidim drvo, pomislim život. Znaš već, drvo života. A kad kažem život, pomislim ljubav, jer drugačije nema smisla. Jasno je da jedno drvo ne predstavlja šumu, a još manje džunglu. Za to je potrebno makar dva. Istina, ne znam mnogo o šumama, mada pretpostavljam da ni za to nisu dovoljna dva, ali u našoj… Pročitajte više Drvo života
Danas sam se setila baba Ruže. Komšinice, žene, babe, ali ne i majke. Baba Ruža je živela sprat iznad nas u stanu gde sam imala bezbrižno detinjstvo. Nakon što smo taj stan prodali, prodali smo i bezbrižnost... To je sada manje važno. Znate, setila sam se baba Ruže dok sam gledala vrata od toaleta koja… Pročitajte više Baba Ruža
-Hej, pogrešila sam! Ova avio kompanija dozvoljava prtljag od samo 7kg. Istina, tih 7kg možemo podeliti u po dve torbe, jasno naznačenih dimenzija. Misliš li da će biti dovoljno? Kažu i da ne dobijamo ni hranu ni vodu. Putovaćemo preko noći, možda ćemo da spavamo taman. A onaj drugi let traje samo tri sata, mislim… Pročitajte više 7 kilograma sreće
Ovo ne čitaj bez sledećeg: ležanje u krevetu uz pesmu Vlatko Stefanovski Molitva za Magdalena (baš tako, van padeža. Tj.u nominativu) Smiruje me, nadahnjuje, podiže i spušta kao vazduh koji se igra mojim plućima. Osećam veliku inspiraciju, a doživljavam je gledanjem u tvoje nasmejane oči, nos koji se uglavio taman među njih i usne koje… Pročitajte više Poruka za laku noć
Izvinite, gde se prodaju zagrljaji? Potrebni su mi kao vazduh i želim da platim. Koliko je avionska karta do zagrljaja? Koliko je neprospavanih sati zbog razlike u vremenu? A ne, ne! Ne razumete vi. Sve se u životu plaća, ali nije jedina vrednost u novcu. Evo, ja čekam već mesecima na zagrljaj celim telom, na… Pročitajte više Pijaca zagrljaja
Sve vreme u toku ovog putovanja, mislio sam da ja mogu da prizovem kišu. I mogao sam. Da ja mogu da prizovem sunce. I mogao sam! Talase, ali one male, kada bih hteo da zaspim, pa da se nežno ljuljam na njima. Mogao sam! Ipak, jednog dana, pitala si me da li si mi potrebna,… Pročitajte više Vetar mog jedra
Borim se sa ubrzanim srčanim otkucajima. Udišem duboko, zadržavam vazduh, ali dok izdišem, pojurim da udahnem opet u strahu da je ovaj izdah poslednji. Muzika me ometa, podseća na tebe. Pri pomisli da promenim pesmu, shvatam da ne znam šta bih pustila da se čuje u pozadini mog disanja, a da me ni mrvu ne… Pročitajte više Svejednost
Ne odlaziš da bi se vratio, već da bi se našao, da bi se snašao. Kad odeš, ti se otisneš od svih, a najviše od sebe kakvog si mislio da poznaješ. Najteže je načiniti prvi korak, kada misliš da ćeš ostaviti svoju porodicu, prijatelje, ideje, zamisli, snove koje si do tada snivao u jednom mestu,… Pročitajte više Ne odlaziš da bi se vratio
Sve su ljubavi prave, ako smo sigurni u njih. Ali, da bi bila sigurna u bilo šta drugo, moraš prvo biti sigurna u sebe.
I, koliko je onda pravih ljubavi bilo?
Tražim da budem ispred vremena, tražim da znam odgovore ranije. Nisam strpljiva, stalno se grčim od strahova da se nadam nečemu uzalud. Zašto me plaši verovanje? Ako verovanje postoji, nije tu bez razloga. Zašto mu se onda opirem? Zašto tražim potvrdu za verovanje koje je produkt mog bića? Nestrpljenje me pecka na svako izgovoreno: "Eto,… Pročitajte više Strpljenje
Izjaviću ti ljubav po prvi put. Svako prvo se pamti, želim da bude posebno. Izjaviću ti ljubav preko bežičnih veza, fotografiju ću poslati brzinom treptaja oka. Nije odjednom, pričala sam sa sobom. Toliko je prisutno, intenzivno, obojeno, podiže me i spušta kao vetar paraglajder. Igra se sa mnom, ljulja me kao dete ljuljašku, vrti me… Pročitajte više Priča o prvom „Volim te“
Napisala bih ti pesmu, očekujući odgovor, znajući da ga neću dobiti, ako ga ne zatražim. Slova poređana određenim redosledom bi činila reči koje dotaknu, koje u celini sa drugim rečima dobiju smisao. To bi bile smislene rečenice. To smo ti i ja. Sastavljeni od atoma, koja su naša slova, a mi smo reči, koje kada… Pročitajte više Reči
Kosa mi opada, lice mi je naduveno, koža gruba, podočnjaci sve tamniji što više spavam. Stvari neoprane u veš mašini sigurno već vode ljubav, imale su nedelju dana da shvate da su osuđene da se zavole tu gde su. Tri crvene haljine koje zanose svojom dužinom i nedostatkom tkanine na leđima, sportske čarape, koje žele… Pročitajte više Osmeh ispod crvenog nosa
Našla sam način da mi ne nedostaješ. Jeste da je samo danas i da ne znam šta nosi sutra, ali želim da verujem da je ovo početak korisnog ne nedostajanja tebe. Ustala sam kasno, namerno sam nastavljala da spavam, trebao mi je san. Potreban si mi i ti, ali lakše mi je da nastavim sanjarenje… Pročitajte više Subota
Prožima me kao igla tkaninu i ostavlja prošarane tragove konca identične boje kao što sam ja. To je boja sasušenih rana, koje se ponekad pranjem obnove. Odbijam da o njima mislim, odgurujem strah od sebe, samo želim da budalasto verujem da je ovo stvarno i da će poprimiti novu dimneziju. Ne ulažem napore da se… Pročitajte više Jedno budalasto verovanje
