Proza

Zagrljaj za kraj

Lepo je završiti zagrljajem. Poslednji dodiri duše i zajednički otkucaji srca. Vreme koje se broji ćutanjem i razmenom udaha i izdaha, a oni bivaju sve tiši da bismo mogli da čujemo jedno drugo.
Pore i bore na koži se prošire, da zauvek u sebe sačuvaju deo mirisa onog koga grlimo, a i da zauvek ostavimo deo našeg. Lepo je završiti zagrljajem.
Krug beskrajne energije koji protiče kroz dva tela, akumulira se svakim narednim protokom i razdražuje organe. Frekvencija srca se ujednači, misli se sinhronizuju, napetost nestaje, stvara se poverenje da je baš tako trebalo.
Najlepše je završiti zagrljajem.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s