Pesme

Umerena laž

Umereno voliš, tako tvrdiš bar
I ja želim da ispunim i takvu stvar
Ali malo mi ne da mira što ti ne pitaš
Kao da naslućuješ il’ možda znaš

Ne postoji težnja, htenje ili misao
Sav si se prema meni stisao
Nit’ umereno, nego ispod proseka
Javiš se kad je ona mnogo daleka

Onda dirneš, zagolicaš, poigraš se
Odeš kada od mene saznaš sve
Preko noći sve se lako zaboravi
I ne nastavi se tamo gde smo stali

Dostupna sam ti tako, kad imaš vremena
Ne dozvolim kad me hoćeš, da me nema
Za šalu, savet, priču i ponekad pesmu
Imaš mene uvek i moju pažnju svesnu

Da se prilagodim, pretvorim u oblik neki
Strastven, običan, zanimljiv ili daleki
Kako ti prija, kakvu rupu na sebi nađeš
Ja sam tu, i na par minuta, dok se ne snađeš

Onda te nema, jer tako ti se može
Ja te za mrvicu sačuvam ispod ove kože
Kad opet dođeš, da se u mozak zavučeš
I da me danima u maštu odvučeš

Odviknem se, skoro da i zaboravim
Više ni ne pomislim da ti se javim
Umereno nije, nego iz krajnosti u krajnost
Jutro me svako vrati u praznu realnost

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s