Priče

Srce kao tačka

Da mogu da vratim vreme, ja bih ga vratila na naš početak. I da mi kažu, svaki povratak ti umanjuje život za toliko, ja bih opet pristala. Godinu i po dana da živim potpuno isto, identično, dok mi iznenada ne prestane srce kucati u 27. ili početku 28. godine života.
Onda bih imala večnost mladosti, večnost vere u ljubav i to bih širila svuda. Ubedila bih i druge da je ljubav moguća, stvarna, da nije samo navika, da nisu kompromisi uvek na uštrb jedne strane, da nije tuga, da nije bol, jer bi bila prava, neponovljiva, opijajuća, zavodljiva. Baš kao što ljubav i treba da bude.
Ovako, biram da se u prošlost ne vraćam emocijama, glavom nekad zavirim ali brzo izađem. Ubedim se, takva je zaljubljenost, ljubav jeste bol, navika, prilagođavanje dok se ne izviješ toliko da zaboraviš ko si. Žrtva. Kliknem na prekidač, ugasim emocije, jer i to mogu. Smejem se na glas, čini se nikad srećnija, a mene više ništa ne uzbuđuje na ljubavni način, samo na onaj prost, životinjski.
Iako, priznajem sebi, kad pišem dnevnik svuda stavljam srca umesto tački, ali ko se još na ta srca razneži, do mene same. Možda će i ovde biti stavljena tačka srcem, a život nastaviti da teče i pravićemo se srećni i voljeni, a u stvari ćemo sve po navici raditi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s