Hoću da mi napišeš pesmu, baš hoću. Ne mora ni da ima rime, samo da je tekst ispunjen emocijama.
Možda hoću da mi napišeš pismo. Nije hir, više je želja. Možda su želje ipak samo lepši naziv za hir.
Ili bih ipak da mi šapućeš nežno, dok ti ležim na ruci, a drugom me miluješ po obrazu. Nije nemoguće, ako bi hteo.
Da mi kažeš, na primer, da te prođu žmarci kad te poljubim spontano. Dobro, ako je to previše, a ti mi reci da ti gledam u zenice u mraku, da vidim da li se šire kad me gledaš. Znaš da ih neću videti.
Ili samo me zagrli, prisloni me na tvoje grudi i reci mi: „Lepo mi je sa tobom“.
Lepo mi je sa tobom
