Priče, Proza

Par rolera

Potreban mi je samo par rolera. S njima se brže beži, odlazi. Par rolera i rezervni točkići, jer bih vozila dok se ne izližu svi. Kad točkova više nema, da znam da sam skoro stigla tamo gde mogu i bosa i čupave kose i razuzdana srca, praznih džepova, ali s osmehom.

Potrebna mi je tišina, vozila da ne čujem od muzike koju sama proizvodim glasno i stalnih kotrljanja po različitim terenima. Potrebna sam sama sebi, da se držim na nogama i da idem, da čak i kada ne znam kuda tačno, samo znam da idem dalje od svega što me vuče nazad. Potrebna mi je ljubav prema drveću, jezerima, morima, životinjama, kretanju, pa i stajanju na pravim mestima. Potreban mi je mir i kad vetar šušti kraj ušiju i kad kiša pravi bare koje moram da zaobilazim i kad sunce peče kao opomena.

Sve to samo u paru rolera i rezervnim točkićima. Ne mora niko da razume, ali ja razumem. Tu je moja sreća.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s