Sačekaj me u ulazu zgrade i ne diraj prekidač. Neka bude mračno, sa odsjajem beline snega iz obližnjeg parka.
Ćuti i ne daj meni da progovorim. Uhvati me za ruku i odvedi do zida. Nasmeši se na moje podrhtavanje i ne razumevanje šta se događa.
Pomazi me po obrazu i klizi do moga vrata. Od stida skloniću pogled u stranu i potruditi se da me disanje ne oda.
Poljubi me u obraz i reci: „Zdravo, kako si?“
Zdravo, kako si
