Pesme

1440 minuta

Šta zalivaš to će rasti
Ne mora ti niko to kasti
Uvećava se ono što hraniš
Ne možeš posle da se žališ
Vidiš ljubav svuda oko sebe
To će stalno da te golica i grebe
Vidiš tugu, razdor i bol
I da se smeješ kao fol
To neće ići, lažeš sebe
Al’ još ovu partiju, ko ga je*e
Da l’ maštaš o skladu i miru
A živiš u rasulu, udovoljavaš svom hiru
Zadovoljavaš se urađenim u kranjem roku
Ne postojiš u ovom vremenu, nisi u toku
Žmuriš kad ti se ne spava
Da od priče ne zaboli glava
Malo čačneš od dana za lični rast
Ostalo živiš za svoj propast
Pomalo si svestan i miriš se s tim
Pomalo se pravdaš na okolnosti, nisi ti kriv
Kad se osvestiš, vidiš sada i da si sve izgubio
Tada kao munje proći će slike, u šta si ulagao, koga nisi ljubio
Na prste prebrojaćeš da mnogo ti je ostalo
Imaš dovoljno vremena za sve preostalo
I polako, jedan korak, u mestu minut stajanja
Drugi s tobom dele svoja osvajanja
Ti i dalje pričaš samo o planovima
Sa stisnutim zubima i dlanovima
U tebi ostaće mnoge priče nedovršene
Jer nisi znao šta ćeš kada se ostvare,
Kad se život promeni i krene
Svakog dana imaš 1440 minuta
Da ih proćerdaš il’ da se držiš puta
Svakog dana izbor je tvoj
Živiš li tuđi ili svoj spokoj

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s