Proza

Jedva čekam

Negde žurim. Osetim ponekad kako užurbano jedem, užurbano spremam hranu, čistim za sobom mahnito, brzo pijem limunadu i kao da mi je žao što ne može brže. Društvene mreže prelećem pogledom, a kvalitetan sadržaj pročitam, ali ne pokušam i da upijem.
Ponekad je sve toliko brzo, da mi u jedan dan mogu stati tri. I primećujem da u tim danima nešto čekam. Ne znam šta, ne znam koga, ali tome žurim i činim da to jedva čekam. Stvorim nemir da opravdam da ću stvarno nešto dočekati.
Možda noć, možda san, možda pogled, možda osmeh, ali jedva čekam da to dočekam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s