Šta se desi s dušama kad se sanjaju u isto vreme?
Da li se ljudi za nijansu bolje povežu?
Da li svi događaji, koji nam se čine da su već viđeni, su zapravo prvo odsanjani?
San je zasigurno java u nekom drugom sloju stvarnosti, fizike. U nečemu iznad fizičkog. Zato emocije ostanu u nama i kada se probudimo.
Ne sećam se da me je u snu ikada radovalo bilo šta materijalističko. U snu nikad nisam neko posmatran kroz novac, odeću, status, već samo osoba s pričom, emocijom, željom. Čovek.
Koliko se ljudi svakako dana probudi iz najlepšeg poljupca, najdubljeg zagrljaja, najplavetnijeg mora, najmekanije plaže, čvrstog snega, debelog hlada i mašta o tome da kad dođe noć, nastavi svoj pravi život tamo gde je jutros prestao?
U snu
