Proza

U snu

Šta se desi s dušama kad se sanjaju u isto vreme?
Da li se ljudi za nijansu bolje povežu?
Da li svi događaji, koji nam se čine da su već viđeni, su zapravo prvo odsanjani?
San je zasigurno java u nekom drugom sloju stvarnosti, fizike. U nečemu iznad fizičkog. Zato emocije ostanu u nama i kada se probudimo.
Ne sećam se da me je u snu ikada radovalo bilo šta materijalističko. U snu nikad nisam neko posmatran kroz novac, odeću, status, već samo osoba s pričom, emocijom, željom. Čovek.
Koliko se ljudi svakako dana probudi iz najlepšeg poljupca, najdubljeg zagrljaja, najplavetnijeg mora, najmekanije plaže, čvrstog snega, debelog hlada i mašta o tome da kad dođe noć, nastavi svoj pravi život tamo gde je jutros prestao?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s