Priče

Ja hoću porodicu

Ja želim porodicu. Ono žrtvovanje zarad nečeg višeg od sebe, koje ti i ne pada teško. Sitne stvari, znaš već. Zajednički doručak i ručak, večernje šetnje i razgovori koji se završavaju zahvalnošću što imamo jedno drugo da sve ispričamo.
Želim neki naš dan, samo naš. Porodični. Da ga provedemo kako god mi želimo. Goli, obučeni, u šetnji, bilijaru, druženju, maraton filmova, zajednički treninzi, odlasci na bazen, raspremanje stana, sađenje drveta, pravljenje dece. Naš dan.
Želim mirne večeri i krevet u kojem nema mesta za teške teme, već samo za maštanja. Teške razgovore da obavimo pre nego što spustimo celo telo u horizontalu i održimo to malo zen mesto da zauvek bude zen. Da ne ležemo rasparčani, ko kad stigne i hoće, već zajedno, čak i kad se jednome od nas dvoje ne spava. Pokrivači da nas nikada ne razdvajaju, već da dozvole spontane, a ipak namerne dodire stopala i malih prstiju.
Ja hoću poljupce i zagrljaje u kojima se uvek uživa i nikad nam ne bude teško da ih razmenjujemo. Stotinu na dan je simbolična brojka, jedva i dostižna, ali u tome je čar. Postavićemo lestvicu visoko, pa čak i da je upola od toga, dovoljno je za normalno funkcionisanje.
Ja hoću porodicu.

2 mišljenja na “Ja hoću porodicu”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s