Pesme

Pesma razumevanja

Pomalo si dalek, odsutan,
Zašto te tako osećam?
Misli ti lutaju praznim prostorom
Ne postoji želja za razgovorom
Želeo bi malo vremena za sebe
Nadam se da nije prošlost ta koja grebe
Da li te neka pitanja muče
Osećaš li da je blisko juče
Ali ono pravo juče, staro ti
Ono juče kad nismo postojali mi
Da li se preispituješ ili samo postojiš
Da li još uvek dane brojiš
Verujem ti, ali osećam disbalansiranost tvoju
Ne vidim i ne osećam niti jednu boju
A ti znaš mi smo od boja satkani
Kao sunčevi zraci rani
Tu sam i potrudiću se da razumem
Zbog ove ljubavi to mogu, to umem
Da prihvatim da nije svejedno u oči da je pogledaš
I da osim praznih odgovora nemaš drugo da joj daš
Da razumem da je oslobađajuće, ali i čudno pomalo,
Toliko je toga među vama postojalo
Ako želiš prostora, nerado ću ti ga dati
Ali da tražiš odgovore, zbog sebe nemoj stati
Zaslužuješ da razumeš i sebe da znaš
U novu životnu etapu uplovljavaš
A ja te volim i rasutog i u oblacima pitanja
Volim traženje odgovora kroz skitanja
Ako želiš da me poštediš, to samo možeš istinom
Sa istinom više vrediš
Prati taj put, kreni za njom
Otvoren prvo prema sebi budi
A kad dođe vreme, na red će doći i ljudi
Možeš sve da mi kažeš i osećaje sa mnom da deliš
Ne moraš ništa da kriješ i lažeš
Ali razumeću i ako da prećutiš želiš…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s