Priče

Zamišljeno pijanstvo

Nezahvalna za sve što imam, a i nemam
Potežem za flašom gorke rakije
Ja ne bih, ne volim i ne želim
Ali duša se raspada i hoće da se napije

Otrovana od alkohola i uspomena da ležim
Sjajnih trepavica od kapljica suza
Da u prazno zveram, da se vrtim kao zemlja
Da ni ne primetim da ispolivana je rakijom bluza

Onda da se glupavo nasmejem kad te vidim
Zabrinuta lica, raširenih zenica
Da se setim svih razloga što te volim
Da pijano kažem da sam ti ženica

Od utrnulosti da ne osetim tvoj zagrljaj brige
A da mi bude lepo i toplo svuda
Da na ramenu tvom mi skakuće glava
I govorim da me vodiš bilo kuda

Kad pustiš tuš, da se radujem kiši
Da se stidim što sam gola pred tobom
Da se pravim da šapućem, iako vrištim
I sutra da ne znam šta ću sa sobom

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s