Priče

Čiji je život

Ja bih da živim, al’ pravim se
I kao jedem, a davim se
Omiljeno, više mleka, malo plazma
Da niko ne posumnja i ne sazna

Ja bih da se smejem, al’ smešim se
Ne plačem po danu, jer tešim se
Knedla jedna, dve, ma i tri, omiljena supa
Da se ježim, da mi srce brže lupa

Imam grehe, njih se ne bojim
Plaši me da bez greha ikakvog postojim
To nije ljudski, nije ni za mir
Tad se živi robotski za tuđi hir

Uspori, pa ubrza, kažu aritmija
Mene i dalje zanima čija zvezda tamo sija
Ne slušam, al’ čujem ono što me straši
Da ni ovi životi nikad i nisu naši

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s