Proza

Ništavilo kraja

Rekao je: „Možda na kraju neće biti ništa, ali biću strpljiv.“ Kada je kraj? I šta je ništa? Sigurni smo da znamo kada je kraj nečega, a istina je da nikad ne znamo kada smo nekoga poslednji put videli, zagrlili, poljubili. Kada je bila poslednja prilika da iskreno govorimo o svemu, da sve i proživimo. I je li to kraj? Ili je kraj samo onda kad mi prestanemo da verujemo da je išta veće moguće?
I šta je ništa? Ako nije kako mi želimo, ne znači da nije ništa. Ponekad je to sve što imamo, veliko saznanje, istina koja se čini bolna, a u stvari oslobađa od pitanja, čekanja, strepnje, žudnje. Ništa je nadimak, kraće upakovano „sve o čemu sam ikada maštao neće se ostvariti“, ali to sigurno nije ništa.
Ništa je, kao i kraj, velika reč, snažna. Obe podsećaju na bol, rastanak, završetak, prazninu. Kada bi stvarno postojao kraj i ništa…
Pa eto, ne mogu ni da dovršim rečenicu i misao, jer ne dosežem veličine tih krajeva koji su ispunjeni jednim jednostavnim „Ništa“.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s