Pesme

Prošlosti hvala

Ne volim prošlost kojoj dozvolim da postoji danas
Ne volim, jer govori lažno da nema mesta za nas
Niti sam miljenik strahova koji se roje
Koji u iracionalno i crno me boje

Ne volim pripreme na krajeve očekivane
To me muče nezaceljene i stare rane
A ni sreću što ne mogu da prepoznam
Jer pred očima igra šablon, vrlo dobro znan

Pa, ne volim ni to što odlazim u krajnost
Što od čuda pravim splet okolnosti jadan i prost
Što našu ljubav poredim sa onim smrtničkim
Baš eto, time se nimalo ne dičim

Ipak, volim što u ovome rastemo
Kad uspemo nalete lošeg da prerastemo
Što mi posle svega nacrtaš osmeh na lice
I bivamo bogatiji za nova iskustva, priče

I uskoro ništa neće da nedostaje
Imaćemo zagrljaj koji će da traje
Odbrojanu večnost najlepše nežnosti
Gde loši trenuci nisu nikada gosti

I ne volim proslošt, ali joj kažem hvala
Za tebe me je spremala, zbog nje sam te upoznala
Da ti budem ranjiva, jer ti to razumeš
Kad sam teška, da sa mnom umeš

Ali i da te volim, kako zasluzuješ
Jer postojanjem, život mi zaokružuješ
Da mi budeš izvor snage, osmeha, sreće
A od toga, znaš i sam, ne može veće

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s