Proza

4 rečenice

Danas mi se raspada, dozvolite mi.
Uz Balaševićev D mol, negde na kraju sveta, bez ikoga svog, sa čipsom koji mi ne prija ni najmanje, ali ga jedem, veoma hladnim vremenom, podnim grejanjem koje ne uspeva da zagreje uvek hladna stopala, uz kremu za ruke koja popunjava ispucalu kožu, a koža se brani kao da takva ispucala i treba da bude, mlako vodom u flaši koja čeka pokraj kreveta da je dohvatim oko pola 5 izjutra kada se trgnem iz sna, pa popijem par gutljaja kao da sam veče pre toga jetru zalivala alkoholom, mekanim krevetom koji se i ne trudi da me zadrži u krevetu kada me alarm probudi i pre nego što svane.
Tražim dozvolu za raspadanje, a nije kao da mi iko i brani… Zapravo vas toliko nema da zbog toga i želim da se izgubim u zimskom snu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s