Priče

Ne pripadam

Ali i dalje prepoznajem dobrotu, iako je retka. Prepoznajem lepu reč, prepoznajem svakodnevne reči izgovorene bez mržnje prema životu, ponekad osetim i saosećanje. To ne znam da li hoću. Ne govorim svoje najmračnije misli. Ponekad me je sramota, ponekad želim s nekim da popričam i kažem: „Znaš li onaj odgovor na pitanje -Što ih je više, to ih je manje?- E, ja sam odgovor.“ Ne znam šta bih onda htela. Da li saosećanje, pokušaj razumevanja, osudu, šamar. Ne znam… Nisam jaka i to je sve više očigledno, ali samo meni. Osećam da lažem sebe ko sam zapravo ja, osećam nemoć da živim ono ko sam. Ostajem ovde zbog nemoći da odlučim da me nema i zbog toga što je nekome stalo.
Nekome, ali meni ne…
Ne pripadam u svet psovki, u svet gde je najveća strast i zajebancija sve na temu seksa i polnih organa, u svet gde se toleriše ako pušiš, a ako ti smeta onda si onaj bez razumevanja, u svet gde si nepismen ako travu smatraš za narkotik i ne vidiš sve te kul strane toga. Ne pripadam u svet okrutnosti prema životinjama, u svet gde se nema vremena za divljenje nebu i pticama, u svet gde se „Hvala“ i „Izvoli“ smatra suvišnim i podrazumevanim, u svet gde je slabost kad voliš da voliš i voliš da ti bude uzvraćeno. Ne pripadam, ne želim.
Jednog dana će ovo možda biti napisano, ali nikada objavljeno, a možda će i ostati zauvek u glavi kao odgovor koji niko čuti neće, a svi će pričati: „Pa zašto? Bila je uvek nasmejana i jaka!“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s