Devojka iz hotelske sobe

Devojka iz hotelske sobe

1.
Pisaću ti pismo, ali ga nikad neću poslati. Pisaću duboko, pomalo i bezobrazno, smelo, ali ću ga kukavički sačuvati za sebe. Pisaću ti s osmehom, ali ću ga suzama kriti i od sebe same. Bitno je da ti pišem!
U potpisu,

Devojka s hotelskog prozora, soba 718

2.
Zdravo! Opet ti pišem pismo koje ti neću poslati. Sklonila sam se s prozora. Možda si osetio da više ne gledamo u isto nebo. Soba je ispunjena nedostajanjem tebe i mnogo je boja koje mi boje dušu.
Do sledećeg oseta,

Devojka iz hotelske sobe 718

3.
Hoće li boleti? – pitala ga je
Šta? – bio je zbunjen, mada je i voleo na pitanja da odgovara pitanjem
Znaš… Kad me zaboraviš! – sa strepnjom je dovršila pitanje
To se neće desiti! Ne znam ni otkuda ti to. – kroz smeh joj je odgovorio.
Dobro! Hoće li boleti kad odeš? Kad nestaneš? – bila je uporna, znala je…
Šta ta je spopalo? Neću nigde otići. Uvek ću biti tu, osećaćeš me… – krenuo je sa svojim govoratanjem s kojim bi je ubedio u bilo šta, čak i ako bi pričao o političkoj situaciji u zemlji
Stani! – prekinula ga je. Ovo više nije igra! Odgovori mi, toliko sam zaslužila – komešali su se bol i bes.
Sve je u životu igra. Rekao sam ti da ne shvataš ništa ozbiljno, sećaš se? – nije se trudio da slaže, ali to je i tražila
U redu znači, boleće. – zaključila je

4.
Pišem ti novo pismo u svesci zbrkanih misli.
Ovo ide ovako: Sanjala sam da sam onda otišla i dok spremam ručak možda bi ipak trebalo nedostaješ ovo je baš zabavno jao pa nisam ti rekla tuširanje legla sam dobro je da sam umorna jer onda… Nedostaješ!”
Devojka iz sobe

5.
Opet ti pišem pismo i opet ga neću poslati! Ne znam šta je sa poštarima ovde, dolaze svaki drugi dan i ostave mi ispod vrata jedno kratko pismo. U njemu najčešće piše: “Zdravo” na različite načine. Kažu da ga šalje neko iz daleka, ali ja ne mogu da odgovorim. No, dobro. Htedoh da ti predstavim portret mog života, kako bi to Balašević lepo rekao. Ptičije gnezdo zvuči uzbudljivo da se vidi iznutra, ipak sam to ostavila za drugi put. U Konfučijevu školu sam ušla, bila u ulozi studenta, al ii profesora. Bilo mi je podjednako lepo u obe uloge. Dan pre smo bili na mestu gde se probavaju razni zanati. Napravila sam svoju maramu. Štreberski, klasično moje, gledala šta predavač radi, umesto da budem kreativna. Makar je žuta. Napravila i vrećicu sa mirisima za rasterivanje komaraca. A ova fotka sa rižim čovekom, to je Englez. Ja sam učila stara slova, a on ih je več znao, pa je napravio priču. Ja i dalje štreberski i nekreativno. Dete na poslednjoj fotki… Znala sam da svaki professor ima omiljeno dete u razredu/školi… Ja sam ih imala trojicu! Otuda i cveće u kosi, da oboji ovaj portret.
U potpisu, Devojka iz sobe…

Možda ipak samo devojka.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s