U dubokom mraku sa po kojom uličnom svetiljkom
Zamišljam bistre plave oči, kako plove rekom
Tiho je, čujem vetra šum i lupež točkova o noviju karoseriju
Zvuk me smiruje, predočava misao zreliju.
U dubokom mraku, sa farovima na asfaltu
Zamišljam kako grlim tatu
U nepoznatom autu, sa neznanim čovekom
Srce tutnji za zelenom rekom
Samo se kotrlja asfaltom pustim
Mnogo mislim, ali ne izustim
Sa radija se jedva čuje balada u kojoj ne prepoznajem ni stih
Iz glave me miluje mamin glas nežan i tih
Sa rancem punim krpa, da stresem staru prašinu iz stana
Fizički jesam, ali u srcu sam bogata i nisam sama
Duboki mrak obasjava moj sjaj probuđeni
On mi je krila dao, on je rekao kreni
I kad je strašno, jer ne znam kuda put vodi
Imam veru da će naša ljubav sve da prebrodi
On me podseća, njegove oči iskrene i plave
Da su moje mogućnosti poput polja zelene trave
U dubokom mraku, na putu ka Joćingu
Ja nemam niti jednu brigu
U nepoznatom vozilu, sa nepoznatim čovekom
Ja zapravo plovim istim čamcem niz istu reku
U dalekoj zemlji, bez ijedne reči,
Ljubav me njegova smiruje i leči
Auto staje ispred osvetljenog stana
Sve dok imam njega, gde god na svetu, ja nisam sama
Borba Joćinga
