Priče

BUM BUM

BUM-BUM! Ujednačen rad srca. Krv udara u zidove njegovih komora i pretkomora sliveno, ritmično, ponavljajuće, živo. Ne slušam reči, već vibracije njegovog tela dok izgovara nešto što boji vazduh. Po boji, po vibraciji, po perutavim šakama koje miluju kosu nagrizlu od soli i sunca, osećam da su to reči koje dopiru do moje unutrašnjosti kroz pore.
BUM-BUM! Ujednačen rad srca. Ležim na njegovim grudima, slušam muziku koju proizvodi njegovo biće. Muzika sećanja, uspomena, zahvalnosti, nežnosti. Pogled na gore ka proređenoj bradi, prošaranoj od sunca, napupelim usnama, raširenim nozdrvama koje pokušavaju da udahnu boje vazduha koje je sam napravio i prelepe plave oči koje zatvaraju kapci na kojima se lelujaju smeđe-plave trepavice. Pogled mu se gubi na belom platnu iznad nas, treptaji su daleko ređi od udara koje srce pravi.
BUM-BUM! Ujednačen rad srca. Kao sklupčala devojčica ležim na boku, sa krivinama koje me čine devojkom i mislima koje me čine ženom. Mogla bih zaspati na njegovom levom grudnom košu i preskočiti dan na suncu i slanoj vodi, ali prokleti su snovi koji nisu lepši od jave, a ovde je svaki takav. Budnost je stanje koje želim sa svakim uzdahom i izdahom koji napravimo u našoj maloj oazi ljubavi, mira, poverenja i iskrenosti.
BUM-BUM! Ujednačen rad srca. Mali osmejak prepuštenosti. Njegova sam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s