Dajte mu krila, njemu pripadaju
Na njemu će jedino zauvek da traju
Otvorite mu oči nebo plave
Bos da hoda na poljima zelene trave
Gurnite ga u brzu vodu
Dajte mu prostor i slobodu
Neka ode, da bi voleo da se vrati,
Neka ga samo senka na tom putu prati
Potreban je sebi samom
Proglasio se osobom palom
On pomoć ne traži, on je ni ne želi
Ali recite mu šta ste ovim iskušenjem hteli
Sam se od sebe krade i sam se protiv sebe bori
Ugasite lažno žarište, ne dajte da gori
„Trgnite ga“, svecima se molim
Nije mu dovoljno što ga i palog volim
Bespomoćna sam pod đonom njegovog „Ne!“
Probudite me, kada se njegove misli oporave
Probudite me kad se oporavi
