E, Dunave, da je moglo da traje
Da se od tebe duša ne rastaje
Tražim te u drugim zemljama
Ali kao u Srbiji, takvog te nema!
Gde god da odem i da stignem
Kraj tebe se uvek uzdignem.
Miris tvoj mi nedostaje
Ne znam ni kada dosta je
Za materijalnim da lutam i da se gubim
Umesto da kraj tebe grlim i ljubim.
Ovo nije život, bez tebe sam prazna
Ovo je, veruj mi, gore nego kazna.
Ti si mi miris, vesnik proleća i zime
Dunave, kraj tebe dobih ime.
Na tebi sam rasla i pomalo sazrela
Da te ostavim, nisam smela.
U mojim venama tečeš,
I bez mene, večno živećeš.
Dunave
