Priče

Vetar mog jedra

Sve vreme u toku ovog putovanja, mislio sam da ja mogu da prizovem kišu. I mogao sam. Da ja mogu da prizovem sunce. I mogao sam! Talase, ali one male, kada bih hteo da zaspim, pa da se  nežno ljuljam na njima. Mogao sam! Ipak, jednog dana, pitala si me da li si mi potrebna, da li imam želju da i dalje budeš tu. Ja sam bio hladan. Rekao sam ti da možeš da ideš, da mi sve ovo vreme nisi ni bila potrebna i da nisam ni osećao tvoje prisustvo. 
Ti si me i ovaj put poslušala. Otišla si i u tom času, jedra su od zategnute krive linije u obliku srpa, spala i izgledala poput izduvanog balona. Nisam znao šta se dešava. Mislio sam, možda si ti bila moj vetar sve vreme, ali nisam želeo da priznam to. Vratio sam se verovanju da je moć u meni. I bila je… Ali opet ona ista moć. Da prizovem kišu, da prizovem sunce, da prizovem ribu i ponekad talase.
Sve to vreme dok sam ja to prizivao, dok si ti bila tu, moj se brod kretao u pravcu u kom sam ja želeo, čak i ako sam spavao. Ja to nisam primećivao. Biću iskren! Mislio sam da sam toliko magičan, da mogu sam da pokrenem jedra, čak i u snovima. Sada shvatam da si ti bdila nada mnom sve ovo vreme. Ponekad osetim povetarac. Zapravo, moja jedra mu se nasmeše kao nekada tebi, ali to zaista kratko traje. Shvatam, ovaj put će mnogo duže trajati bez tebe. Možda bi trebalo da se radujem, jer će sav uspeh biti samo moj. Ne znam zašto sam te odgurnuo od sebe, ne znam zašto ne želim da priznam sebi da sam uz tebe bio prirodan. Da moja brzina i jeste ta koju si ti davala mojim jedrima, da se krećem ka svome cilju onoliko koliko si me ti gurala. A ti si me gurala onoliko koliko sam ti ja tražio, jer sećaš se, ja sam sve vreme mislio da je moć u meni, a ti si samo osluškivala moje želje. Kada sam želeo da se odmorim, brod bi se kretao lagano, kad bih hteo da idem brže, ti bi jače duvala u moja jedra. Kad bih hteo da te nema, nisam ni primećivao ako si odlazila. Valjda nikada nisi ni shvatala ozbiljno ta htenja, pa si krišom ostajala u jedrima.
Onda sam sa sigurnošću rekao da je kraj i da želim da odeš i da budeš sama sebi svoj vetar u jedrima, sama sebi svoj kormilar, svoje sunce i kiša, a nisam te pitao da li možeš. Ja sam ti naredio da odeš! Ja sam ti naredio da budeš sama sebi sve. Nisam te naučio kako. Nisam ni pomišljao da ti svoju snagu osećaš tek kada si vetar u mojim jedrima, a ja sam ti je upravo oduzeo. Nisam se ni pitao koji ti je cilj. Možda je bio isto gde i moj, pa si želela da me usput povedeš. Nisam, jer sam sebično želeo da svoj uspeh pripišem samo sebi. 
Sada se ljuljam u sred okeana i tražim muziku koju si pravila dok si plesala s mojim jedrima, ali čujem samo muk sopstvenog uspeha.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s