Priče

Svejednost

Borim se sa ubrzanim srčanim otkucajima. Udišem duboko, zadržavam vazduh, ali dok izdišem, pojurim da udahnem opet u strahu da je ovaj izdah poslednji. Muzika me ometa, podseća na tebe. Pri pomisli da promenim pesmu, shvatam da ne znam šta bih pustila da se čuje u pozadini mog disanja, a da me ni mrvu ne seti na tebe.
Pluća mi se grče, svest sužava i počinjem da zevam samo da bih u sebe unela dovoljno vazduha. Ukrao si mi mirno jutro, nevoljno priznajem. To nije bilo zabeleženo u svesci današnjih ciljeva. Ni ti nisi bio zabeležen. Tebe ne stavljam ni kao cilj, ni kao put. Ti si, ispostaviće se, iskušenje.
Kad se tvojim promenama, odbijanjima, upornim pokušajima da razumem ispade, kad se tebi oduprem, ili ću naći svoj mir u sebi, a i dalje te želeti, ili ću izgubiti u ovoj borbi. Borba je utoliko teža, jer je vodim protiv sebe same. Ti si tu kao nemi posmatrač koji ne zna za koga da navija. Ne bodriš ni onu koja od tebe odustaje, ni onu koja se za tebe bori. 
Tvoja svejednost je u nivou ravnodušnosti. Biće da ona borbena strana mene ne želi da vidi da bodriš ovu koja je na pragu predaje. Biće to istorijska vest i pisaće mi svuda na čelu: „Pobedila je borbenu ona koja je odustala!“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s