Priče

Voleti se

Mnogo sam volela, ali pogrešno. Nije lako da se prizna, ali dobro je da saznanje o tome postoji. Zaista sam verovala da je jedina prava ljubav ako nekoga načiniš centrom svog univerzuma, centrom svog života, ako tom biću daš moć da može da bude jedino koje ti mami osmeh, jedino koje te motiviše, jedino zbog kojeg želiš da budeš bolja, a onda i moć i dozvolu da je jedino koje može da te uništi.
Verovala sam da time ističem vrednost te osobe, svaljujući sve svoje uspehe, ali i neuspehe na njegova pleća. Jer, bilo je tako. Sve što se dešavalo, povezivala sam sa tim. Ako uspem, to je zato što me on voli, ako se smejem, to je zato što on postoji, ako sam ranjiva-to je zato što njega nije bilo u meri u kojoj mi je bio potreban. Srećom, shvatila sam! I opet to radim. Nije to sreća, to je rad na sebi koji mi je pomogao da uvidim gde grešim.
Kad voliš sebe i sposobna si sama sebe da usrećiš, da poguraš napred, da sebi budeš dovoljan razlog za sreću, za borbu, za život, a ipak rešiš da nekoga pustiš u sve to, onda mu daješ na značaju. Bez ljubavi prema sebi smo samo izgubljene duše koje se nadaju da će ih neko udomiti i tako nesnađene čuvati. Sa verom u sebe smo spremni za zrelu ljubav, a takva nas samo dodatno obogati.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s