Priče

Ne odlaziš da bi se vratio

Ne odlaziš da bi se vratio, već da bi se našao, da bi se snašao. Kad odeš, ti se otisneš od svih, a najviše od sebe kakvog si mislio da poznaješ. Najteže je načiniti prvi korak, kada misliš da ćeš ostaviti svoju porodicu, prijatelje, ideje, zamisli, snove koje si do tada snivao u jednom mestu, verujući da je ono bezbrižno i da si ti u tom mestu svoj.
Ipak, kada zakoračiš, kada odeš da se nađeš, shvatiš da ideje neće pobeći, jer ih nosiš sa sobom, primetiš da snovi nisu zavisili od jastuka na koji spuštaš glavu, zavoliš one koji te ne zaborave jer fizički nisi tu i upoznaš se. Pogledaš se u ogledalo ujutru, ponekad se nasmeješ, a nekad se i namrštiš. Sebi! Pa se malo zapitaš gledajući se: „Ko si ti?“ tek da bi sebe naterao da se predstaviš, opet sebi. Kad misliš da si uspeo i da je lako, pitaćeš se: „Šta tražiš ovde? Šta ti želiš? Šta ti treba?“. Mucaćeš. 
U tom času, vratićeš se na pitanje: „Ko si ti?“ i shvatićeš da ne znaš. Jer, kako bi i mogao da znaš ko si, kad ne znaš šta od sebe želiš, koliko možeš i šta, a onda i zašto? Tada započinješ pravo putovanje. Putovanje kroz sebe, kroz svoje zemlje sveta razgranate u milion nervnih završetaka isprepletenih kapilarnom mrežom od kojih svaka diše za sebe, a opet sinhronizovano da bi ti udahnuo ne razmišljajući. Tada počinje putovanje razumevanja svojih misli, potreba i želja.
Kad u tom putovanju dođeš do krajnje destinacije, nećeš se vraćati, jer nećeš želeti. I zato, ne odlaziš da bi se vratio.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s