Pesme

Pomera se sat unazad

Život mi se ruga, a ja se smejem zajedno s njim
Dovoljno je teško, zašto ne završi s tim
Vidiš da se mučim, na etape se lice smeška
Pokaži mi gde se zaustavlja ova vrteška
Rekoh već, ne želim da budem jaka
Da me konstantno stavljaš na iskušenja svaka
Pa zar ti je malo što se jedva na novo priviknem
Ti me kušaš, ti me čikaš da od bola ciknem
Ne udaram ti kontru, ja nisam od tih
Ja ne želim da budem bolja ni jača od svih
Zar je malo što sam bila ispred svojih šest sati
Pa se pomerilo na sedam i njima se obdanica krati
A meni će taj satak prolaziti kao dan
Moliću, nadaću se, da je ovo samo ružan san
Živote, molim te da prestaneš da me kušaš
Uverena sam da još uvek možeš da me saslušaš
Ako sam na tebe kamenje bacala, pa mi vraćaš ovako
Draže mi je, ako može, da bude intenzivnije, ali kratko
Hoću da prebrodim, znam da mi nema druge opcije
Da li želiš da kroz tebe hodam sigurnije i zrelije
Šta mi to poručuješ, šta to ne uspevam da shvatim
Koliko još i čime treba za prošlost da platim
Pomozi mi, neka ovo bude poslednja karta i špil
Meni je muka i malo mi se vrti, zaustavi ovaj ringišpil

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s