Pesme

Prostor

Imala sam pesmu za prostore
Dok mi je topli tuš širio pore
Imala sam pesmu o zbunjivanju
Pretvorila se u pesmu o ljubavi i izrabljivanju
Imala sam pesmu o tebi kojeg nemam
O kojem sve ređe na javi snevam
Imala sam pesmu o neizvesnosti
Setila se moje neposrednosti
Kako dala sam ti se na dlanu, ranjiva
Prihvatio si oka dva umorna i sanjiva
Davao osmehe, obećavao zagrljaje
A od svega mi samo prostor ostaje
Da se tražim u tebi, da se pitam
Da se ne dam bolu, otimam i ritam
Kako možeš, kada znaš
Da me tek tako zaboravljaš
I znam da ne postoji „ne mogu“
Ali već ti padam s nogu
Trudeći se silno da želim
Da s tobom dan ne podelim
I pomeram svoje granice
Ali i one imaju poslednje stanice
Na njima se ništa ne okreće niti vraća
Do nje su zadržavanja sve kraća i kraća
Oduzimaš nam polako nas
Mada se i imamo samo na čas
Istina, neponovljivi časovi i trenuci
Ali ne i trajanje i ruka u ruci
Imala sam pesmu i bila je noćna mora
Da dao si oboma, previše prostora
Prostor za radost ili za tugu
Prostor da upoznaš neku drugu
Prostor da nestaneš, da pobegneš
Prostor da samo ramenima slegneš
Nisi znao šta si prizivao,
Prostorom si želje skrivao.
„Treba mi prostor, treba mi vreme“
Govorio si umesto: „Odustani od mene“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s