Volela bih da budem tvoja senka. Kada se osetiš kao da si iscrtan, bez dovoljnih dimnezija, bez suštine, pa je dobiješ tek kada te osenče.
Želim da budem tvoja senka koja ti daje dubinu. Izvini, ne bih ti ja ništa dala, ali bih je istakla. Uglavila bih svoje sivo u tvoje belo i ono nevino belo bi bilo svrsishodno i zrelo. Umešala bih se i u po koju boju i sve čiste, svuda po tebi iste, bi dobile nijanse koje bi isticale ono što jesi.
Bila bih ti u kosi, u plavetnilu oka, ispod donje usne, uglavljena iza nozdrva, ušiju, ispod brade, ključne kosti… Sve prisutna senka koja skrivanjem od svetla dobija na značaju, a tebe podseća na ono što jesi.
Jesi li ikada razmišljao o senci na taj način?
Osečni se mnome.
Senka
