Proza

Klovnovi ljubavi

Dosadilo mi je da se dajem i nudim, pa da se skupljam oronula i tražim snagu za novo, bolje, lepše, stvarnije. Umorna sam od nadanja, pokušaja, verovanja u jednosmerne ulice, gde kao ludak idem pogrešnom stranom i mimoilazim se sa svima koji beže iz ćorsokaka, a ja mu se radujem. Ne želim da mislim o onima koji bez mene preguraju dan, a da se ni ne pitaju kako sam.
Zašto uporno dajem svoje vreme, trenutke nekome ko nije spreman da ih prihvati, a pogotovo da uzvrati istom merom? Koji su to cirkusi gde nastupaju klovnovi ljubavi? Želim da zaradim na svojim glupostima.
Pomozite!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s