Proza

Dođi

Dođi!

Nemam mnogo da ti pružim, ali ti dođi.
Tu i tamo mogu da ponudim poljupce u jutro i veče, zagrljaje u prolazu ili u toku spavanja.
Dobro, malo te lažem. Ljubila bih te češće, ali ti dođi.
Okolina je poprilično dosadna, ali stan je prostran. Market nam nije blizu, ali zajedno bismo skoknuli u nabavku do drugog grada, samo ti dođi.
Ja radnim danima veći deo dana nisam kod kuće, ali ti dođi.
Kinezi su zabavni, mada umeju i da ti se smuče ponekada.
I da, mogla bih da ti ponudim nikad probana jela, koja bih spremala samo za nas.
Znam, nije nešto, ali ti dođi.
Zgrada je skoro i prazna, mogli bismo da slušamo glasnu muziku.
Mogli bismo i na drugi način da budemo glasni, samo dođi.
Vikendima bismo putovali, išli u šoping, u razgledanje, vozili bismo bajs, obilazili parkove, šutirali opalo lišće, mazili se i razvlačili od kreveta do kreveta.
E, i fotkali bismo se. Hajde, dođi!
I teretanu imamo blizu stana. Zapravo, ona postoji, mi nemamo baš mnogo.
Nemam mnogo da ti pružim.
Samo sebe celu, da mi budeš sve na svetu i zauvek.
Nije mnogo, ali dođi.

I ostani…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s