Danas te nema, juče se briše
Još uvek na tebe, jastuk miriše.
Šta se to dešava, gde ja to grešim
Kad ti bežiš, a ja se i dalje smešim?
Da li te plaši ili ti smeta
Što kao da nisam sa ovoga sveta?
Hajde vrati se da zgrabimo trenutak
Možemo naći naš mali kutak.
Neka traje i igra se sa nama
On će učiniti da nestane tama.
Hajde, ti to možeš, obuci me na sebe
Ne daj da te želja čupa i grebe.
Budi sa drugima, a meni se vrati
Ubedi me da nijedna u misli ti ne svrati.
I trenutak ima večnost, a mi smo ga tek zagrebali,
Nastavimo odande gde su nas ostavili.
Ostavljeni se traže, oni se razumeju
Oni dušom da osete umeju.
I da ne pričam više, ti ni ne slutiš
Koliko volim tvoje: „Dođi da se sa mnom ljutiš!“
…priznaću ti… Toliko mi se sada ljubiš!
Dođi da se zajedno ljutimo
