Mnogi će večeras želeti da me imaju, mnogi će se diviti, a nisu umeli da probude u meni to čemu se dive. Bacio si me u visine u očima drugih, a ja podrhtavam od tvojih slova.
Suludo, osećam te svakom rečenicom, svakim zarezom, a tačke ne vidim. Samo se nastavljamo. Energije nam plešu pred vlastitim očima, noć ih obasjava zlatnom bojom mesečevog prstena, a naši prsti klize po obrazima onog drugog.
Udišem te, čelom naslonjena na tvoje čelo, doživljavam te dodirom, osećam tvoj osmeh pod jagodicama. Usne ti odlaze za mojim prstima i dok ih ljubiš, glava mi pada u usek napravljen baš za moju glavu. Baš tu, na tvoje rame. Ostavljam ti dah na vratu…
Sve je usporeno, kao i muzika koja odzvanja u našim ušima. Samo želim da te upijam, dok ne ispariš. Znam da nisi dugo ovde.
Osećam te, udišem te… Kao da te odnekud znam…
