Priče

Razbila sam šolju

Ispala mi je, namerno! Po sebi je imala fotografije dvoje zaljubljenih.
Njihove oči i osmesi su plesali svuda po šolji, sve do drške.
Kad god bih se uhvatila za nju, vraćao bi mi se osećaj zaljubljenosti, ali bez odgovora.
Razbila sam šolju, ispala mi je, namerno! Popustila sam stisak, dozvolila da isklizne. Zvuči poznato, zar ne?
Skupljam parčiće rukama, a oni najsitniji mi prave rane. Zbog njih krvarim.
Proći će! Zaceliće i ostaće ožiljak da priča priču.
Nemam flaster, lizaću svoje rane sama, baš kao i pas.
Razbila sam šolju! Ispala mi je, namerno! Ljubav je još tu. Razbijena, na podu, ništavna u bezbroj sitnih fragmenata, oni koji seku.
Krvarim, skupljam je, tražim lepu kesu u koju da je bacim. Kad je pokupim, držaću je svezanu i zatvorenu ispod sudopere. Čekaću da se ubuđa od stajanja i nekorišćenja.
Razumem kako vreme radi za nas, moram da sarađujem.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s