Ako je život kao pesma,
Koja li sam njegova strofa,
Ko je još u stihu sa mnom
Ko me sluša noću kradom?
Čija li sam omiljena reč
Kojom iskazuje bol
Da li se neko osmehne kad me čuje
Vraćam li ljude u vremepolov
Da li sam nečije bolno podsećanje
Da li sam nečiji prvi put
Ili sam samo prazna i bez rime
Prazna bez glasa, s jedva čujnog kasetofona
Diram li pravo u srce
Ili golicam maštu
Nagnam li na bes
I na ljutnju strasnu
Da li sam nečije „Laku noć“
Saopšteno „Volim te“ i šaputanje u noći
Ili sam možda „Dobro jutro“
Dok se još uvek razdanjuje
Da li sam slučajna pesma na radiju
Uz koju psuju semafore na putu do posla
Ili me pevaju i zvižduću
Na puš pauzi i svežem vazduhu
Ili sam možda strofa za zabavu
Pesma koju svi znaju da sviraju
A retko ko da je otpeva
Ili još teže recituje
Jesam li stih od kog ti zadrhti glas
Pa rešiš da ga oćutiš dok prođe
Da li ti pomeram tlo pod nogama
I možeš me slušati samo s glavom na jastuku?
Razumeš li me na prvo slušanje
Ili sam ti uvek nejasna i strana
Da li sam ti ćutanje
Dok me se prisećaš u ćošku svoga stana?
