Priče

Bonsai

Zagazili smo duboko i to ne samo u noć. Mnogo je tu dubina bilo upleteno, a još mnogo drugih se nadovezivalo i pravilo saksiju od pruća. Čvrsta, lako izgori, lako se kida, nešto mora i umreti, da bi zaživelo kroz drugi oblik.
Ja sam ubirala maslačke, po koju ljubičicu, a negde sam videla i visibaku. Neću nju, ona mi je tužna. Jorgovan! Izabrala sam šta ću ti dati. Ne znam da li će biti dovoljno, ali je iz moje bašte, negovano celog života.
Ti si doneo bonsai! Celo jedno razgranato umanjeno drvo, sa još manjim granama na kojima visi po nekoliko raskošnih listova. Tvoje priče!
Bilo je svega, osim mržnje. Zato je cvetao tako divno, ali mu ništa i nije trebalo da bude jedan od retkih. Bio je poseban, zbog tih grana, listova, zbog priče. Ali i načina na koji se njihao na vetru. Uvek pažljivo da ne strese neki deo sebe, na uzavreli beton. Plodovi iz moje bašte su bili položeni na zemlju u koju je on duboko pustio korenje. Nisam mogla da dohvatim visine njegovih grana, nisam mogla da se povežem s njegovim korenom, jer sam svoj iščupala.
Sada tako pokušavam da budem zanosna u hladovini koju mi on pravi, bar dok ne uvenem i postanem hrana za njegovu dušu. Ne mogu ni da zamislim koliko će tada procvetati, kad je ovoliki postao skupljajući uspomene.
Mada znam da ti već imaš uspomene i da za nove mesta nemaš, kao i to da ću te ja uvek samo na njih podsećati, biću hrana za tvoje grane i uvek zeleno lišće. A ti ćeš biti moja grana prepuna listova, ti ćeš biti moja uspomena

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s