Priče

Devojka bez lika

Probudi se, devojko! Zaspala si davno, tražeći svoj san u pogrešnim noćima, ispod pogrešnog neba. Nemoj se stideti svog lika koje je tebi bezlično, a svi ostali ga, čini se, vrlo dobro poznaju.

Pogledaj se, devojko! Da li u ogledalu vidiš maglu, cilj, nasmejane ili tužne oči? Umij se, operi zube, očešljaj obojenu kosu, obriši suvo lice, udahni i spremi se. Još jedan dan borbe protiv nove sebe počinje. Niko ti nikad nije rekao, ali izgleda da se zri onda kada ni sama sebe ne poznaješ. Makar se dešava u proleće, tada se sve budi, te ćeš možda i ti.

Zamisli se, devojko! U prevozu, na trotoarskim gužvama, među ulične svirače i prosce, dok kupuješ kokice i kao slučajno ih prosipaš, da bi ih bar sa nekim podelila, zamisli se! Dok gledaš u reku, labudove, zalazak, oblake, dok osećaš vetar pod prstima i mirise koje donosi i nadražuje ti nozdrve, zamisli se.

Priroda ti govori, ljudi ti ćute, dragi ti sanjaju i mole ti se. Otvori srce, devojko!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s