Sastoji se od samo četiri slova, baš kao i brak ili smrt, a toliko toga kaže! Jednom nam je profesor rekao da se najviše kaže sa najmanje reči, a ja to nikad nisam umela. Ovo je kraj! Ma u koliko rečenica da stane, jedno je jasno i nepromenljivo.
Lagao si, ne jednom, lagao si nekoliko puta. Praštala sam, na neke sam ostala nema, na neke sam zažmurila, a svaku sam osetila i za svaku sam saznala. Voleo si me. Voliš me. A i ja sam te volela i volim te.
Ipak, eto me pored tvoje uspavane, usijane i pijane glave. Dok mirno spavaš i ne slutiš, pakujem se. Odlazim! Vadim stvari iz ormara iznad tvoje glave, poneka ti čak padne i na glavu, ali ti tako mirno spavaš, kao da nikada u životu nisi slagao, čak ni roditelje za ocene u školi.
A meni su oči već suzne zbog svih prethodnih zažmurenih laži, usta su mi suva od gutanja istih, misli nesigurne i pod strepnjom. To nikome ne treba. Ljubav je lepa, u to jedino verujem. Strepnja i bol nisu lepe.
Ovo nije lepo. Zato i jeste, KRAJ.
