Priče

Igranje s budalama na njihovom terenu

Pravo je pitanje, ko je budala u takvim odnosima, a pre tog pitanja se nameće bitnije: Kakvi su to odnosi? I dok neko traga za odgovorima, neko uveliko igra igru na sopstvenom terenu, dimenzija koje on ucrtao, s pravilima koje je on osmislio, gde se svako odstupanje kažnjava isključenjem bez mogućnosti povratka.

Teren je oivičen tako da više izgleda kao da si sateran u ćošak, a ne kao da igraš igru čulnih doživljaja. Publika navija, ti glasovi u tvojoj glavi ti ne daju da poklekneš, jer ista je igra u kojoj si bila, ali drugi je sudija, druga su pravila, drugi je teren, ali igru poznaješ. Kobeljaš se i podižeš na prste, osmatraš prazan prostor, spremna za novo osvajanje drugog ćoška, jer si dovoljno luda da veruješ da u drugom nećeš biti isto tako u zamci.

Pokušavaš da poentiraš, ali nemaš čime. Ovo je igra bez lopte, igra bez golova, igra bez koševa, igra bez mreže, igra bez reketa, bez palice. Ovo je igra presipanja iz šupljeg u prazno, zavaravanje sebe i drugih da si sposobna da se povinuješ svim pravilima, jer stvarno i jesi. Ovo je igra emocija, ali samo je jedan igrač, a to si ti, dok je s druge strane sudija, koji je istovremeno i protivnik. Umesto da u tome budete saigrači, postajete opaki protivnici, ali ti si u podređenom položaju. Gost si na utabanoj i klizavoj podlozi, na kojoj se mnogo njih već saplelo i povredilo. Tvoje telo je poen više za domaćina, a semafor beleži dosta takvih poput tebe. Nisi posebna, nisi drugačija, nisi vredna promene.

Domaćin navlači na tanak led, kako bi prikupio što više bodova. Neće menjati pravila igre zbog tebe jedne, ma koliko mu je igra bila zabavna sa tobom. Izbačena i iz ćoška, jer neka druga već čeka da s velikim svetlima kroči na teren, odlaziš u svlačionicu i ne znaš da li da se nadaš drugoj rundi, ili ne. Da li je to zapravo bio ring ili teren za neki drugi sport? Koliko je duša izubijana, nije sigurno ni da se radilo o fer borbi, niti da je na vreme bila upoznata sa pravilima. Isto tako, koliko je glava optimistična, pitanje je da li bi odbila učestvovanje u igri, jer bi verovala da će baš ona biti ta koja će makar proširiti dimenzije terena, i promeniti jednu stavku u tim pravilima, a da ta stavka glasi: „Protivnik je uvek isti, i što se duže zadrži, više se boduje“.

I neka se boduje telo svaki put kada se da, ali neka bude jedno jedino, a ne da se menja zajedno s vremenom i satima. Ali, sport je surov, kako pravi tako i ovaj izmišljeni. Možda je vreme da izmislim svoj, ali se bojim da neće biti učesnika, jer će pravila biti oštra i igraće se na sve ili ništa, a ljudi nisu spremni na takvu igru.

Ja već dajem sve na crno, do sada mi nije išlo kada sam stavljala sve na crveno!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s