Priče

Srce ne centrifugira

Danas sam sa žice za veš pokupila dva džempera, četiri sportske bluze, šest majica, donji deo trenerke, jedan par pantalona, zalutali par čarapa i dva duksa na raskopčavanje. Zatim sam raširila sveže opran, još uvek mokar i mirišljav veš koji se sastojao od gomile donjeg veša i čarapa, jastučnice, čaršava i posteljine.

Prostirajući, razmišljala sam o nekome (a dugo prostirem veš, verujte). Mislila sam, kada bih mogla mozak da operem, sa sve izbeljivačem, i malo manje omekšivača, jer sam iovako previše zamirisala ovu situaciju koja je neutralnog mirisa, a da još i srce provučem kroz centrifugu, pa da ga protresem pre prostiranja, odsečnim pokretima, od vrha ka dnu. Zatim, da s uživanjem okačim uspomene na žicu, koje bi kasnije vetar oduvao, a ja se ne bih brinula, jer sam namerno zaboravila da stavim štipaljke.

Ipak, život i organizam su nešto složeniji od žice, štipaljke i čistog  veša, a ja moram to složenije da pojednostavim, ili da naučim da ga razumem, tako složenog. Ne moram, zapravo, ali bi valjalo. Podvig razumevanja složenog iziskuje vreme, a vreme strpljenje, ono što mi najviše nedostaje.

I, šta ću? Planiram da operem i ćebe, da bar ono zaboravi da si na njemu jednom boravio, kad već ja ne mogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s