Priče

Ispijanje nežnosti

Večeras zujanje probija uši i boli. Razire dušu i izbija na oči.
Večeras ti si neko nedostižan, neko ko prija, mami. Potrebe su jake, želje se migolje iz ruku, poželim da te dodirnem, ali dodiri se izvuku. I pitam se, da li bi mogao, možda nekada, neku kao mene prigrliti kraj srca, i čuvati dok drugi ne saznaju. A kada čuju, da šapućeš tiho, dok se prostorom ne raširi želja, i potreba i misao.
Noći su kratke, znaćeš to ako ih dočekaš budan kraj mene. Jutra su brza, a dani brzo polaze, da bi ih provodio u sećanje na kratke minute i poljubac koji će ostati urezan u čaši.
Ne želim, a čekam te, poželim da budem tu kad god ti zatreba. Kao prijatelj, kao nešto što ti odabereš…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s