Priče

(Ne)prilika

Još uvek s osmehom očekujem odgovor. Prelistavam našu prepisku s vremena na vreme, tražim grešku ili propust, tražim razlog za ćutanje, ali ga ne nalazim. Nezahvalno bi bilo da mi daš slobodu da pišem, a onda mi oduzmeš povratnu informaciju. 

Lomim sebi prste kad god vidim da si tu, sprečavajući se da ti ne napišem nešto dosadno u svom stilu. San mi se poremetio u cilju da budem strpljiva. Legnem ranije, želeći da što pre dočekam ugovoreni dan, ali se onda probudim u sred noći sa razmišljanjima da možda čekam uzalud. Ipak, takvo razmišljanje mi samo projuri kroz glavu kao opcija, mnogo duže lebdim na krilima optimizma i već mogu da zamislim taj dan.

Verujem da nisi neko ko odlazi bez reči i ostavlja ljude da se muče u razumevanju nedorečenog. Još manje verujem da si neko ko govori stvari u prazno, da bi probudio lažnu nadu, a posle posmatrao kako se neko odupire toj nadi i bori protiv nje. Ako pak sve to jesi, to se potpuno kosi sa slikom koju sam stekla o tebi, te će onda biti lakše preći preko reči bačenih bez realnih namera i posledica da se iste ispoštuju.

Međutim, verujem u nešto bolje i stabilnije od toga, verujem u reči koje stoje na nosećim stubovima i stavovima koji se ne gaze tek tako. Zapravo, verujem tebi.

19. Decembar, 2016.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s