Priče

Heroj epohe

Sinoć sam srela svog heroja iz dečačkih dana. Dečačkih, jer sam nekad davno bila devojčurak sa energijom dečaka, koji je jurio loptu i nosio pantalone (to i dalje radim :O). Moj heroj je uvek bio veliki duhom, sitniji telom, oštroumnom glavom i prekim pogledom kad opsujem u svojoj 14. godini. On se smejao, uvek i na glas, i svako je mogao da ga prepoznao, i pričao je, mnogo, nepovezano, gluposti, a ponekad i nešto pametno, ako je to situacija iziskivala. Heroja nisam videla četiri godine, i za te četiri godine sam je ja izmenjala od dečaka do devojčurka, a on više nije imao preki, već prijateljski i znatiželjan pogled. On mi je govorio da sam rođena za neke stvari, da to ne treba da propuštam, i bio je u pravu. Govorio mi je i podstakao me da izaberem ono što je, ispostaviće se, bio pun pogotak za mene. Moj heroj mi nikada nije laskao, iskreno je bio grub kada je mislio da je za to vreme, i iskreno me bodrio kada bih uspela da mu načujem glas.

Nije ga držalo mesto, osvajao je osmehe, glasove, prijatelje, a nekada i nešto više od toga, jer je mogao! Pa, znate već, heroji sve mogu, a moj može i mnogo više. Ili je bar mogao… Sinoć sam srela svog heroja iz dečačkih i devojačkih dana. Nije leteo, više je izgledalo kao da se podiže nakon pada. Moj heroj je imao tugu u očima i na krajičku usana, koje nisu mogle da se iskrive u osmeh, govorio je nekom životu običnom, za koji on nije, jer heroji zaslužuju herojske uloge u svakome od nas. Prvi put mi nije izmamio osmeh svojim govoratanjem, otkako ga poznajem. Ponudila bih ruku koja doziva u pomoć, ali on još uvek ima u sebi to herojsko da sve mora i hoće sam. Moj heroj je drhtao od hladnoće, umora i brige, kao što sam ja nekada pred njim. Samo sam ga posmatrala i pitala se ko se usudio da mu promeni pogled na svet sa visine.
Nisam mogla tada da mu kažem, jer moje reči neće ubrzati vreme, a njemu je potrebno vreme da zaceli rane i obuče ponovo herojsko odelo. Da sam mogla, rekla bih mu da ne odustaje, od sebe, svoje heroine, da teži ka tome da bude onaj stari, samo u svetu odraslih i u običnom životu, i kao takav, i dalje će biti heroj nekome. Rekla bih mu da je on bio jedinstven baš onakav kakav je, pun energije da okrene svet, bio je osvajač neosvojivog, jer je osvojivo dosadno za heroja. Dodala bih i to da je ova prekratnica samo nešto što trenutno izgleda neosvojivo, a da je to nekada bio njegov teren, i da treba samo da probudi starog sebe i svoju energiju, i nađe sebi mesto tamo gde je oduvek i trebalo da bude.
Osim reči, nemam drugo da ti dam! Ti možes sve, samo je potrebno da veruješ u sebe, kao što neko drugi to čini! Iza nas je uvek neko ko nam se potajno divi i želi da bude delimično mi. Ako ne možeš zbog sebe, budi zbog njih SVOJ heroj, a tako i njihov!
11. Novembar, 2016. za Njega palog

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s