Priče

Noćas sam te prebolela

Znam da ti izazivam osmeh na lice, podmukao smeh koji govori: “Pa ti si luda!” i znam da misliš da sam ti sve ovo već govorila, pisala, ali ti nisi taj koji obraća pažnju na detalje, na najbitnije u gomili nabacanih reči, osećanja, komada srca, odavno sastavljenih u jedno, još veće.

Prebolela sam te još pre 3 godine. Čudno zvuči, ali jesam, samo sam sebi dozvoljavala da verujem u slučajnosti i povezivala ih u besmisleno smislene neslučajnosti. Volela sam godinama uspomenu na tebe. Ne, izvini! To nije bila uspomena na tebe, to je bila uspomena na osećanja koja si budio u meni. Kako mi samo loše ide nalaženje pravih reči. Nisi ti nikada budio lepa osećanja u meni, budio si tugu, bol i patnju, a ja sam hranila ljubav suzama, maštanjem, suludim idejama. Eto, onda, volela sam ta maštanja o tebi, i sanjala o njima i dozvoljavala da nekada zalutaju u stvarnost i pokvare je.

Tako sam te volela i zaboravljala, i sanjala, i patila, i nikad osetila da uzvraćaš išta od prljavih reči koje sam pretvarala u nečije “Volim te” mislivši da si poseban i da je zapravo to tvoj način da pokažeš koliko sam ti potrebna. Sada je trenutak da se nasmeješ, toliko ti dopuštam, jer se i sama sebi smejem. U svemu ovome, najteže je bilo oprostiti sebi kada ne poslušam savete najdražih ljudi, pa i astrologa, koji govore kako nisi za mene, a ja uporno pišem knjigu sa uzbudljivim i neočekivanim preokretima u nadi da će imati srećan kraj, ali nekad je kraj srećan iako se ne završi onako kako smo na početku očekivali.

Kad kažem da sam te noćas prebolela zapravo kažem da sam oprostila sebi sve besane noći, pesme koje su pevale tvoje ime, ulice koje su nosile tvoje ime, tekstove koji su bili inspirisani tobom, mojom maštom o tebi, opraštam sebi što si mi bio preči od mene, sve izgubljenje ljubavi koje sam odbila zbog tebe, sve kapi alkohola koje su imale tvoj ukus, opraštam sebi što sam te volela onako kako samo dete ume da voli, opraštam što sam ti se dala dušom i telom, sve reči i sate provedene pričajući o tebi. Sve mi opraštam! Opraštam tebe sebi! A ti, da li ćeš ikada moći da oprostiš sebi, kad shvatiš da me neće više biti za tebe? Noćas sam te prebolela…
27. Oktobar, 2016.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s