Priče

Ne verujem

Ne verujem više u tvoje izvini, ne verujem kada mi kažeš da draga sam ti. Ne verujem više u zagrljaje koji čuvaju od teške sadašnjice i poljupce koji teše pred rastanak. Ne verujem u tvoje spontane reči koje su me kupile, u tvoju nespretnost koja me je zasmejavala i nagonila da te sačuvam od svega lukavog.

Ne verujem u plavetnilo tvoga oka koje je milovalo istinom i tugom, niti u osmeh koji je odgovarao istom na mom licu. Ne verujem u snove i maštanja u kojima je sve moguće, ne verujem pesmama u kojima se spominje tvoj grad, rastanak, zabranjeno i nemoguće, ne verujem u stihove koje delimo, ne verujem u iste stvari koje volimo, ne verujem u istu energiju koju posedujemo, ne verujem u dobrotu koju poseduješ. Ne verujem ni da sam te upoznala da bi otišao i nikada se ne javiš, i da te više nikada ne vidim. Ne verujem da je ovako trebalo.

Ne verujem da u ovo sve ne verujem, ali reci mi, u šta bi trebalo da verujem, jer ja ne nalazim ništa za verovati.

„Jedne noći u decembru“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s